Такролимус ФК-506 Фујимицин ЦАС 104987-11-3 АПИ фабрика високе чистоће

Такролимус (такође ФК-506 или Фујимицин) је имуносупресивни лек чија је главна употреба након трансплантације органа да би се смањила активност имуног система пацијента, а тиме и ризик од одбацивања органа.Такође се користи као локални препарат у лечењу тешког атопијског дерматитиса, тешког рефракторног увеитиса након трансплантације коштане сржи и стања коже витилига.Такролимус је прво екстрахован из ферментационе бујоне Стрептомицес тсукуба, микроба у земљишту пронађеног у Цукуби, Јапан.Назив такролимус је изведен узимањем 'т' за Цукубу, име планине са које је извађен узорак тла, 'акрол' за макролид и 'имус' за имуносупресив.Иако структурно није повезан са циклоспорином, такролимус показује сличан спектар имуносупресивних ефеката као овај агенс на ћелијском и молекуларном нивоу.Почетне студије су показале да је такролимус снажан имуносупресив, показујући приближно 100 пута већу ин витро потенцију од циклоспорина у инхибицији активације Т ћелија.Накнадне ин виво студије су показале да је такролимус ефикасан како у сузбијању спонтане и експерименталне аутоимуне болести, тако иу превенцији одбацивања алографта и ксенографта у животињским моделима трансплантације органа.У почетку је такролимус коришћен за системску имуносупресију пацијената који су били подвргнути трансплантацији алографта како би се спречило да одбаце своје нове трансплантате.Убрзо је, међутим, захваљујући научном науму, примећено да такролимус може дати повољне резултате код кожних поремећаја код неких пацијената који су били подвргнути трансплантацији.Откриће такролимуса је стога довело до бољег разумевања патологије коже, на пример атопијског дерматитиса.Након тога, пријављене су и друге локалне примене такролимуса, а употреба овог агенса у дерматологији се постепено шири.